Април
Давно је било али се сетих, пада са неколико метара висине и бола због покиданог мишића на руци.
Сетих се и оштрог бола и мог страха кад угледах отргнуте нокте и своја два прста обливена крвљу, умало покидана.
Сетих се луде вожње, незгодне кривине и слетања аутом јер ожиљак од копчи на глави и данас је ту.
Сетих се и бола у леђима након незгодног покрета и дугог непомичног лежања у кревету, јер бол у леђима још увек је ту.
Сетих се свих априла, кад мени незгоде дешаваше се…
И не би ми април сећања вратио и страхом тело обузео,
да те прошлог априла због оштрог бола у грудима, хладан зној не обли.
Зато…
Ноћу, док спаваш, ја дисање твоје пажљиво слушам и косу ти милујем.
Ноћу, док спаваш, молбу да април на тебе не утиче, тихо шапућем.
Ноћу, док спаваш, ја страхове своје преживљавам.
Ноћу, док спаваш, ја једну жељу понављам.
Да те ноћи заспим и април преспавам.
Јер април се ближи, а ја се априла прибојавам…
Владимир Бранковић 